Najnoviji događaji, ocenjuje BBC, predstavljaju odstupanje od dugogodišnjeg statusa koji je Kosovo uživalo kao "marionetski projekat zapadnih sila". Uz podsećanje na povećanje taksi na proizvode iz Srbije i odluke o formiranju vojske, BBC primećuje da se "obe ove mere događaju protivno upozorenjima, pretnjama i pozivima i od Evropske unije i od NATO".

Ukazuje se da je srpska premijerka Ana Brnabić toliko nezadovoljna ovim vestima da je, kako navode, pominjala i vojni odgovor, a da je predsednik Aleksandar Vučić tražio podršku Rusije i Kine.

Inače, na teritoriji Kosova nalazi se 4.000 pripadnika Kfora koje je NATO tamo poslao 1999. godine, podseća se takođe i konstatuje da Priština izvlači dobrobiti iz ogromne količine međunarodne pomoći.

Uprkos tome, ukazuje se, kosovski premijer Ramuš Haradinaj je nedavno optužio šeficu evropske dilomatije Federiku Mogerini da "guši" pregovore Beograda i Prištine, što se, kako se navodi, može protumačiti i kao "ujedanje ruke koja te hrani".

Haradinaj je, naime, rekao da je Mogerinijeva transformisala dijalog o normalizaciji odnosa Beograda i Prištine u dijalog o teroristima, podseća BBC. Oni tumače da su se te njegove reči najviše odnosile na mnogorojne kritike Evropske unije Prištini zbog uvođenja taksi na robu iz centralne Srbije i Bosne i Hercegovine.

Mogerinijeva je, kažu, u ponedeljak izrazila nezadovoljstvo zbog uvođenja taksi na robu i ponovila poziv prištinskim vlastima da povuku tu odluku, ali naglasila da je i dalje optimista po pitanju mogućnosti postizanja pravno obavezujućeg sporazuma između Beograda i Prištine.

Ukazuje se da drugi, ipak, nisu toliko optimistični.

Stručnjak za Balkan sa Londonske škole za ekonomiju i političke nauke Džejms Ker Lindzi smatra da je vrlo teško predvideti gde će se dijalog kretati, a da je Priština samo pogoršala stvari odlukom o transformaciji Kosovskih snaga bezbednosti (KBS) u vojsku.

Deset godina od kada je Priština jednostrano proglasila nezavisnost od Srbije, Kosovo još nije zaokružilo državnost, navodi BBC i na prethodno postavljeno pitanje "čemu oupšte formiranje vojske", daje odgovor objašnjenjem da bi transformacijom KBS u vojsku, u najmanju ruku, Kosovo ispunilo jedan od uslova za zaokruživanje te državnosti.

Međutim, prema rečima Ker-Lindzija, odluke Prištine će se za nju pokazati kao kontraproduktivne. On, kako se navodi u tekstu, veruje da je "postojanje (Prištine) pod protekcijom", u kojoj je 10 godina uživala podršku EU i SAD, Kosovo ostavilo dezorijentisanim, a da su sada na redu nova faza i nova pravila. Iako deluje nezamislivo da Priština, na duži period, okrene leđa Briselu, za sada je sigurno "hladno nastrojena" prema njemu, ocenjuje BBC.